U današnje vreme muzika je nezaobilazna u našoj svakodnevnici. Muziku slušamo kada se odmaramo, kada vežbamo, kada radimo. Šta više, slušamo je i onda kada to ne želimo svesno. Još su Grci smatrali važnim muziku i muzičko obrazovanje, jer kako Platon kaže:,,Nije li muzičko vaspitanje zato tako moćno što harmonija i ritam silaze u dubinu duše i vrše na nju najjači uticaj, na taj način što unose u nju plemenito držanje, i tako stvaraju plemenitog čoveka?“ (Platon, Protagora).
Muzika kao sveprisutna u našem okruženju ima veliki uticaj na stvaranje i jačanje neuronskih veza kod dece i formiranja obrazaca ponašanja mladih. U svom radu u okviru ARTYSH.LAB- a proučavam rezultate dosadašnjih istraživanja i primenjujem ih u skladu sa iskustvom i potrebama kreiranja različitih programa. Realizacija postojećih projekata se zasniva na dokazima da odgovarajuća senzorna stimulacija (bilo ona auditivna ili vizuelna…) kao i stabilan, brižan i odgovoran odnos odraslog pomažu izgradnju zdrave arhitekture mozga bebe koja daje jaku osnovu za kvalitetan dalji razvoj ličnosti.
Mozak čine milioni nervnih ćelija-neurona. Neuroni se međusobno povezuju elektro-hemijskim vezama tzv. sinapsama. U procesu formiranja sinapsi, prve godine života su vrlo važne, naime u prvih nekoliko godina života formira se oko 700 novih sinapsi svake senkunde. Sinapse se formiraju kroz interakciju gena, bebinog okruženja i iskustva, a posebno kroz interakciju sa bebi važnim odraslim osobama. Uspostavljanje sinapsi je dinamičan proces, iskustva uspostavljaju konektivnost u mozgu a ponavljanje tog iskustva pojačava već uspostavljeno.
Različita istraživanja su pokazala da je svest o muzici od ključnog značaja za razvoj jezika bebe (Deutch 2010. godine). Takođe, mnogi autori smatraju da je važna za razvoj autitivnih i kognitivnih veština. Iz ličnog iskustva, a i nauka potvrđuje, ako pevate svom detu, a pri tom i sa njim plešete i igrate se, učinićete da se u odrasloj dobi seća lepih trenutaka iz detinjstva. Svi se sećamo pesama koje su nam pevale mame i bake, a kad se setimo osećaj je nezamenjljiv, zar ne?
Za mene je već to dovoljan dokaz da muzika koju slušamo pobuđuje odgovarajuće emocije, podstiče različita razmišljanja, a u vezi sa tim i prikladne akcije. Zato smatram važnim da savesno biramo karakter i vrstu muzike kojom ćemo sebi ugoditi i kojim aktivnostima ćemo uticati na vaspitanje naše dece u procesu njihovog odrastanja.
Dr Milica Aleksić